Garevački Internet portal ®

Informacije za sve generacije!

Pon08192019

Last updateUto, 10 Ruj 2024 7pm

Obrada ćetena

Tko god sluša bit će mu milina
kad opišem priču iz davnina.

Kako nekad živjelo se ljudi,
neka svatko kad čuje presudi.
Dal’ je bolje nego danas bilo,
Il’ je gore al’ se preživjelo!

Kod kuće su rađala se djeca,
k’o da dođu svakoga mjeseca.
Jer godina svaka brzo prođe,
i u kuću novo dijete dođe!

A i ove djece gladna usta
komad prove želja im je pusta.
Haljina je od brata do brata,
A  zakrpa od pete do vrata!

Sada moram reći da se znade
od čega se odijela rade.

Nekad ljudi ćeten su sadili,
i od toga haljine radili.
Ćeten treba posijat najprije,
pa se čeka onda da sazrije.

Tad se ćeten počupa i veže,
u snopove on se zatim steže.
I odnese onda ljudi moji,
da u vodi sedam dana stoji.

A gleda se da rijeka teče
jer je lakše to mi majka reče.
Kad poslije ćeten treba prati,
prljavština može otjecati.

Kad se dobro očisti i spere,
tad se ćeten na livadu stere,
ali mora dosta tanko biti,
da se može dobro osušiti.

Ako netko dosta tog’ imade,
zauzmu se čitave livade!

A poslije sve se to pokupi,
i ostavi u nekakvoj šupi.
Tu u šupi ima jedna stupa,
pa se ćeten i tuca i lupa.

A poslije muškarac il’ žena,
mora ćeten opet da grebena.
Zatim treba predenja i znanja,
da bih sve to došlo i do tkanja!

Od toga se tkalo što se htjelo,
peškir, deka, ćilim il’ i odijelo!
Kad se otka to gotovo nije,
sve to treba i da se sašije!

Nema stroja ni «Bagat» mašine,
sve se ručno radilo moj sine!

Stihovi: Mijo Vidaković